ИСИДОРА СЕК
УЛИЋ (1877-1958)
Исидора Секулић рођена је у Мошорину, а највећи део живота провела је у Београду. Докторат је одбранила у Немачкој и читав живот посветила писању, читању и учењу. Проницљивог духа, изузетно образована и аскетски скромна, она је прва жена са титулом академика у Србији. Књижевност, не само српску, задужила је и оплеменила својим делима разноврсних усмерења, тема и стилова. Танане и дубоке запитаности над смислом живота, стваралаштва, путовања и постојања, Исидора је бележила са жаром ерудите и строгошћу бескомпромисног познаваоца лепоте и снаге језика. У њеном скромном дому, четвртком су врата била отворена за све оне који су били спремни да барем слушају, ако већ не могу да воде интелектуалне разговоре. Исидора је активно учествовала у значајним културним и друштвеним токовима, дајући прецизна и критичка промишљања у делима и разним листовима.
Од Сапутника из 1913. па до краја свог живота, Исидора Секулић је марљиво радила, писала и преводила, не марећи за славу, сан и умор, али ни за благодети просечног, удобног живота.