Лингвистичка секција
Лингвистичка секција Гимназије „Исидора Секулић“ има четвртвековну традицију. Од оснивања Школе, Секцијом је руководио др Милош Милошевић, професор српскога језика и књижевности. Његова тадашња ученица, а данас, професорка – др Светлана Торњански Брашњовић, која је освајала награде на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе, од 2003. године руководи Лингвистичком секцијом, чији чланови, такође, постижу запажене резултате на смотри у Тршићу.

Др Светлана Торњански Брашњовић (стоји) и део чланова Секције – Сара Петровић, Дуња Карановић и Тијана Обрадовић
Чланови Секције, различитим активностима, негују српски језик, а посебно ортоепију – науку о правилном изговору и ортографију – правопис.
Сведоци смо да између учења језика у школама и самог језика у стварности постоји раскорак. Тај јаз присутан је у свим језицима, о чему сведочи и забелешка:
Дикенс, Харди, Шо, Хемингвеј…помисао да највероватније ниједан од њих није знао разлику између зависне реченице у функцији субјекта и прилошке одредбе за време заиста делује отрежњујуће.“
/А.С. Нил, Нови Самерхил, Сремски Карловци, Каирос, 2000, стр.142/
Због тога се, у оквиру Секције, негује и Популарна лингвистика, која осветљава занимљивости језичких појава и развија љубав према језику.
На пример – шта је то кенгур зна сваки основац. Али како је кенгур добио такав назив- то знају само чланови Лингвистичке секције.
А ево како је то било.
Кад је чувени енглески морепловац, Џејмс Кук, иначе познат као Капетан Кук, 1770. године стигао на источне обале Аустралије, угледао је једну необичну животињу која је скакутала, ослањајући се на задње ноге, а у отвору на трбуху носила је младунче. Занимало га је како се та животиња зове. Зато је наредио морнарима да му доведу једног урођеника. Капетан Кук је показао руком у правцу кенгура и не енглеском језику упитао:
–Како се зове она животиња?
Збуњени домородац је одговорио:
–Кенгуру.
То је на његовом језику значило: Ја те не разумем. Домороци су, иначе, кенгура, звали валаби или валару. Капетан Кук није знао језик аустралијских племена, па је у свој истраживачки дневник забележио да је открио нову животињу, коју домороци зову – кенгуру. /Милан Шипка, Приче о речима, Прометеј, Нови Сад, 2007/ Иако је све резултат неспоразума, назив за ову животињу се задржао до данас и у нашем језику.
Уколико вас занима које три животиње су назване по начину оглашавања, који глас у нашем језику најчешће изговарамо или која се слова грчког алфабета употребљавају у нашем језику и у које сврхе – онда сте потенцијални члан Лингвистичке секције.